Српски рјечник

ђе̏дова б̏аба , f.   ђе̏дови , m. pl.    ( у Рисну )   На бијеле докладе обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као довијено дијете; ови се момди зову ђедови , а онај у женскијем хаљинама ђедова баба . Они иду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете и тако збијајући смијех; за њима приетане сила дјеце, која вичу: „бу ђеде! бу баба!„  [ cf   баба коризма ]